Bes i kontrola ~ Kako se postiže kontrola nad besom?

Bes i kontrola

U nekom od prethodnih tekstova naučili smo kako radi deo našeg autonomnog nervnog sistema- bori se ili beži. Bes isto tako ide iz simpatičkog nervnog sistema i on kaže bori se! Simptomi su isti- ubrzano disanje, ubrzan puls, krv pumpa, pritisak skače, aktivna motorika, mišići su napeti, povećava se telesna temperatura, javlja se crvenilo u licu, suženje svesti, odsustvo kontrole… I ovog puta mozak preuzima glavnu ulogu. Samo za razliku od paničnih napada, film koji se razvija u glavi ide u drugačijem pravcu. Nepravda, nepoštovanje, sramota, nemoć, strah, briga, neslaganje, sve to mogu biti okidači. Naše misli se potom slažu jedna na drugu i ukoliko ih ne zaustavimo na vreme, one eskaliraju u veoma intenzivno afektivno osećanje koje nazivamo bes

Bes je jedno od najstarijih osećanja koje razvijamo i učimo od kad smo bili bebe. Nemoćni da zadovoljimo sopstvene potrebe, nemoćni da izrazimo kako se osećamo, dolazi do ljutnje i agresije- u vidu plača. Pravi se ciklus: potreba→ nemogućnost zadovoljenja potrebe→ agresija i to postaje naučeni obrazac ponašanja. Tako i kad odrastemo. Agresivno ponašanje nastaje kada ne umemo adekvatno da izrazimo ljutnju, frustraciju i tada dolazi do pražnjenja napetosti, odnosno do besa i agresivnog ponašanja. 

Za razliku od beba, mi imamo mogućnost da iskažemo šta mislimo i kako se osećamo. Niko nije odgovoran za naše ponašanje i naša osećanja. Naša osećanja su proizvod naših misli, uverenja, učenja, biohemije u organizmu i evaluacije neke situacije. Osećanja su prirodna i ne treba ih izbegavati. Niti možemo. Svi imamo neke okidače zbog kojih postajemo besni i to treba razumeti i prihvatiti. 

argue, angry, husband and wife

Agresivno ponašanje se javlja u vidu eksplozije, koju je bes izazvao u našem telu, kroz disfunkcionalnu verbalnu (svađa, ponižavanje, psovanje, uvrede…) i/ili bihejvioralnu reakciju (lupanje, udaranje, bacanje, razbijanje, nasilje…). Ovakav bes je disfunkcionalan i njegovo neadekvatno ispoljavanje može doneti štetu drugim ljudima, ali i nama samima. 

Jasno je da je bes jakog intenziteta i da jedva čeka da izađe, jer ga ni naše telo ne može podneti, te mu treba olakšanje. Složićete se, ono donosi samo trenutno olakšanje. Ono što se još dešava u tom trenutku jeste da to postaje naučeni obrazac oslobađanja tenzije. Vika, svađa, lupanje postaje našem organizmu jedino rešenje, jer ne znamo da se izborimo sa naletom besa. Da znamo sigurno bi drugačije postupili. To je veština kontrole koju treba naučiti.

Procenite koliko ste obično besni 

Na skali od 1 do 10 setite se neke situacije i ispratite tok rasta intenziteta vašeg besa. Ocenite kada je on bio 1, kada je bio 3 ili 5. Pogrešno je uverenje da kada smo besni mi smo odmah besni 100% ili 10 na skali. Bes postepeno raste i doživljava svoj vrhunac u fazi kada eksplodira do gubljenja kontrole, prekida svesti i tada se prazni u vidu afektivnog ponašanja.

Stoga, kontrolu besa treba uspostaviti u trenutku kada on nije dostigao svoj vrhunac. Setimo se kako on nastaje, kao kod bebe. Desio se neki okidač koji je proizveo naše nezadovoljstvo i frustraciju. Mi, odrasli na nezadovoljstvo treba da reagujemo konstruktivno i da na socijalno adekvatan način prevaziđemo prepreku. Ali dešava se da nezadovoljstvo preraste u ljutnju, a potom u bes. Kada nastupi bes i dalje na nekoliko narednih lestvica na skali imamo mogućnost za adekvatnim rešenjem problema. Ukoliko propustimo i te izlaze, bivamo preplavljeni besom i više nismo u mogućnosti da racionalno razmišljamo i sagledamo situaciju.

Ova bitka se bije sa unutrašnjim govorom. Bes jača kada je “podgrevan” vašim mislima i scenama- “Kako je samo mogao to da mi kaže…”, “Izludeće me!”, “Namerno mi je to uradila!”… Ovakve misli nam automatski padaju na pamet i “dolivaju vatru” već intenziviranom osećanju. To su misli koje su deo našeg disfunkcionalnog uverenja i često nisu u skladu sa istinom. Problem je što to shvatimo tek nakon što nas bes prođe i mentalne aktivnosti se vrate u normalu. Kontrola se stiče upravo kada osvestimo svoje misli i kada zaustavimo “razbuktavanje vatre”. 

Kako se postiže kontrola nad besom?

1. Izađite iz prostorije. Jednostavno promenite scenu. Izađite iz aktuelne napete situacije. Najbolje je da nema nikoga oko vas kako biste mogli da “dođete k sebi”. Ovo je izuzetno dobro ukoliko je razlog vašeg besa bila druga prisutna osoba- i ona ima pravo na pauzu.

desperate, thinking, stressed out

2. Sedite. Kada sednemo naši mišići će se opustiti kad shvate da ne moraju da se bore ili beže. 

3. Brojte unazad od 100. Ovo nam pomaže da se ne vraćamo na misli i slike situacije iz koje smo upravo izašli. Možete probati i da oduzimate neki broj (npr. 100-7=93, 93-7=86, 86-7=79….) kako bi aktivirali levu hemisferu mozga koja se bavi analitikom i logikom.

4. Dišite. Osvestite tok svežeg vazduha koji udišete, koji put prelazi dok ispunjava pluća, zadržite dah par sekundi, izdahnite… Disanje nam pomaže da se umesto simpatičkog nervnog sistema (bori se ili beži) aktivira parasimpatički (odmori se i svari). 

5. Prihvatite kako se osećate. U redu je da ste nezadovoljni, ljuti ili besni. Uspeli ste da uspostavite kontrolu nad svojim osećanjima, samo time što ste ih osvestili. 

6. Osluškujte svoje telo. Kada osetite da ste smireniji i da je vaše telo u balansu, vratite se da na socijalno prihvatljiv način završite razgovor sa drugom osobom. Ukoliko druga osoba nije spremna, ponovo izađite iz prostorije i dajte joj vreme koje joj je potrebno.

7. Učite iz svojih grešaka. Kada ne uspete da kontrolišete bes, premotajte film, osvestite faze koje ste prošli, ispratite svoj bes na skali od 1 do 10, kada ste prepoznali da je bes nastupio, kada ste uvideli da možete da se zaustavite… To će vam pomoći da upoznate svoj bes i da uspete da ga iskontrolišete. Što pre bes zaustavimo na skali od 1 do 10 to će se pre naš organizam vratiti u balans. 

8. Odajte sebi priznanje da ste uspeli da postupite ili da se osetite drugačije nego ranije. To će vam dati dodatno samopouzdanje da počnete da primenjujete nove veštine i da se krećete ka željenom stanju (što bi bio cilj psihoterapije). Te stoga, nagradite se, uradite nešto lepo za sebe. Svakako ljudi oko vas će primetiti vašu promenu i vrlo jasno će vam to staviti do znanja. Nekima će smetati jer nemaju sa kim da igraju psihološke igre, a neki će biti izuzetno prijatno iznenađeni i zahvalni na vašoj novoj veštini. U svakom slučaju, vi dobijate.

Ne zaboravite, kao i sa svakom novom veštinom koju učite- vi niste eksperti, ne možete ovladati kontrolom preko noći, niti će biti lako…  Da bi savladali nešto novo morate ponavljati mnogo puta kako bi ono postalo deo vaše navike i ponašanja. Bez samokritike, osvestite i uradite bolje sledeći put.


Piše: Ivana Veličković