Shvatanje životnih stavova posmatramo kroz referentni okvir svakog od nas. Referentni okvir se definiše u odnosu na životne događaje u ranom detinjstvu. Na koji način ćemo posmatrati nešto zavisi od toga shvatanje sveta oko nas smo izgradili. Ukoliko su naši roditelji ili okolina u kojoj smo odrastali imali određene stavove, verovatno je da ćemo i …
Važno je zapamtiti da: Ljudi su snažni i izdržljivi i uglavnom imaju veštine potrebne za suočavanje sa stresovima s kojima će se suočiti tokom života.Ne reaguju svi na isti događaj na isti način i ne pokazuju svi svoju zabrinutost na isti način.Način na koje se deca nose i reaguju na stres utiče način na koji …
Šta treba da znate a vezano je za stres koji je uzrokovan pandemijom COVID-19 Read More »
Kako da ti kažem šta misli a da ti to pogrešno ne shvatiš? Rećićeš mi onako kako zaista jeste. Niko vas neće shvatiti pogrešno onda kada mu zaista ispravno saopštite ono što želite da kažete. To je sastavni deo asertivne komunikacije. Kada govorimo o asertivnoj komunikaciji važno je da razumemo šta ona znači. U zavisnosti …
Prosečna osoba pomisli i do 70.000 misli dnevno. Uglavnom se te misli ponavljaju iz dana u dan. Većinu vremena, naše misli su objašnjenja za sve što se dešava nama, drugima i u svetu. Produkt su onoga što su nas učili kad smo bili mali, iracionalnih uverenja, starih obrazaca ponašanja, naših životnih uloga i najvažnije našeg …
Koliko često idete kod terapeuta? Jednom nedeljno? Dva puta mesečno? Da li uopšte imate svog terapeuta? Mnogo puta smo do sada govorili o važnosti mentalnog zdravlja. Na listi prioriteta je prvi. Međutim, nikada do sada nismo govorili o stigmi koja prati celu priču oko mentalnih poremećaja. Tu spadaju i emocionalne teškoće i sva druga pitanja …
Da li smo slabi ako idemo kod terapeuta? Stigma VS Budi JAK Read More »
Kod traumatizovanih osoba autentnične emocije, kao što su tuga, bol i bes su zaravnjene i potisnute. Retko se ispoljavalju, stoga osoba sa traumom koristi različite mehanizme i emocije sa kojim je telo naučilo način kako da se odbrani od nanetog bola. Uzbuđenje Osobe sa proživljenjim traumatičnim iskustvom imaju poremećaj uzbuđenja. Osoba ima doživljaj zaravljenosti, otupelosti, …
Trauma je životno ugrožavajući događaj koji prelazi sve resurse osobe koja je doživljava. Ona se ne može savladati, niti izbrisati. Traumatičan događaj sve poništava. Prekida povezivanje i sigurnost za koju smatramo da su osnova za stvaranje povezane i stabilne slike o sebi . Javlja se preplavljujući osećaj šoka i nemogućnost da se pobegne iz ugrožavajuće …
U zavisnosti od kulturoloških i sredinskih faktora, razvijaju se obrasci vaspitanja i učenja kod dece. Na te faktore pridodaju se individualne razlike i karakteristike, vrednosti i shvatanja svake porodice ponaosob. Individualne razlike podrazumevaju različita shvatanja i sistem vrednosti samih roditelja ali i roditelja naših roditelja koja su se introjektovala i prenose se „sa kolena na …
Kada smo bili mali, veliki broj nas je bio uslovljen da odbaci svoje granice. “Deli sa drugom decom svoje igračke.”, “Poigraj se sa njim/njom samo da mama popije kafu.”, “Radi kako ti se kaže, mi smo stariji, mudriji.”, “Moraš mami i tati sve da pričaš.”, a vama se to nikako nije radilo. Koliko god to …
Definicija zdravlja Svetske zdravstvene organizacije glasi: „Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, duševnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti“.Duševno blagostanje može biti preduslov za socijalno i fizičko. Fizičko takođe za druga dva. Blisko su povezani i međuslobno uslovljeni. Ne isključuju jedno drugo, a opet svako za sebe čini jednu celinu. Od velikog …