Depresija- mentalni poremećaj raspoloženja ~ CIS

Depresija- mentalni poremećaj raspoloženja

Sigurno ste znali da možete da budete tužni, a da niste depresivni. A da li ste znali da možete da budete depresivni, a da ne osećate tugu?

Šta je depresija?

Depresija je patološki poremećaj raspoloženja koje se motivaciono, kvantitativno i kvalitativno razlikuje od normalne tuge. Kod tuge ne postoji osećanje krivice, bespomoćnosti, bezvrednosti kao ni doživljaj sopstvene unutrašnje praznine.

Depresije su česte nakon nekih stresogenih faktora: trauma ili gubitak u detinjstvu, oboljenje bliskih osoba, sopstvena bolest, smrt bliske osobe, gubitak posla, razvod, odlazak dece iz kuće, gubitak voljene osobe (nekada ovaj gubitak može da bude imaginaran); ali mogu biti i nasleđene- genetski ili naučene- način vaspitanja. Takođe depresija može da nastane usled biohemijskih promena u organizmu, kao posledica konzumiranja alkohola, psihostabilizatora, psihoaktivnih supstanci, nikotina…

Simptomi depresije

Simptomi depresije mogu biti emocionalni, motivacioni, kognitivni i somatski.

Emocionalni simptomi: depresivno raspoloženje, unutrašnja praznina, osećaj krivice i bezvrednosti, anksioznost, strah, zaravnjene emocije i afekat….

Motivacioni simptomi: bezvoljnost, gubitak životnog elana, pesimizam, neodlučnost…

Kognitivni simptomi: nedostatak koncentracije, depresivne i često suicidalne misli, nezainteresovanost…

Somatski simptomi: poremećaj apetita, bolovi, malaksalost, gubitak životne i seksualne energije…

Znaci depresije 

Znaci depresije mogu biti sociointegrativni, vegetativni, vezani za spoljni izgled i psihomotoriku. Oni obično uključuju: iscrpljenost, oskudnu mimiku i pokrete tela, usporenost, monoton govor, nesanica, profesionalna stagnacija, pad efikasnosti, plačljivost, smanjen nivo aktivnosti, povlačenje i socijalna distanca…

Nekada depresija ne mora da izgleda ovako. Nekada se dešava da osobe imaju izgrađenu jaku barijeru između spoljašnjeg izgleda i unutrašnjeg osećanja. Često se desi da depresivni ljudi deluju nasmejano, vedro, druželjubivo, raspoloženo. To mogu raditi iz raznih razloga, ali najčešći je da ne žele da “opterećuju druge”. 

Šta možete da uradite ako neko vama blizak pokazuje simptome depresije?

1. Pozovite tu osobu, napišite poruku– baš sada dok čitate. Traženje pomoći u stanju bezvoljnosti i pesimizma nije uvek prva opcija, tako da je na vama da baš sada podstaknete komunikaciju. Pitajte kako je, kažite da mislite na njih i da ste tu. Nekada je dovoljno da znaju da nisu sami i da su vredni. 

2. Ne osuđujte i ne kritikujte. Ako i ne želite da budete direktni u pričanju o depresiji, onda im nemojte otežavati i govoriti da su lenji, nemarni, zapušteni, pesimiste, dosadni, usporeni… Verujte da oni zaista bore bitku sa mislima i voljom, što je mnogo važnije za psihu, nego da ujutru nameste krevet ili izađu među ljude.

3. Povratite joj vrednost. Pozovite je da vam pomogne, potražite savet, oko bilo čega. Kačenja zavese, naručivanja online, pravljenje ručka, traženje najboljeg proizvoda… Kažite joj da ne biste to mogli sami. Iskreno pokažite koliko vredi i koliko je važna u vašem životu. 

4. Potražite pomoć. Ponudite se da joj pomognete da potraži pomoć. Ojačajte je, da zna da ste tu, da se borite zajedno. Niko nije sam. 300 miliona ljudi na svetu pati od nekog oblika depresije. 300 miliona ljudi živi i bori se svaki dan sa depresijom. Rešenje postoji. Depresija ima dobru prognozu i tok lečenja uz farmako i psihoterapiju.

5. Obratite pažnju na znake predsuicida: opraštanje od svih u okolini, davanje imovine, značajnih predmeta, izrazita potreba za samoćom, suicidalno ponašanje (brza voznja, nabavka pištolja… ) pa i sam govor o suicidu je poziv u pomoć! 

Ukoliko mislite da vi imate znake depresije, podelite to sa nekim i potražite stručnu pomoć. Depresija je mentalni poremećaj raspoloženja i jako je važno da se to ne prepušta slučaju i mišljenju da će se to samo srediti. Možete sami, ali ne morate. Budite strpljivi i uporni. Upoznajte svoju bolest da bi mogli da je kontrolišete.

Kontaktirajte naše Savetovalište ukoliko Vam je potrebna pomoć!

Piše: Ivana Veličković , dipl. socijalni radnik, psihosocijalni savetnik