Kako promeniti sve(t)

Shvatanje životnih stavova posmatramo kroz referentni okvir svakog od nas. Referentni okvir se definiše u odnosu na životne događaje u ranom detinjstvu. Na koji način ćemo posmatrati nešto zavisi od toga shvatanje sveta oko nas smo izgradili. Ukoliko su naši roditelji ili okolina u kojoj smo odrastali imali određene stavove, verovatno je da ćemo i mi te stavove usvojiti. Često dolazi do redefinisanja ali bazično ostaje ukorenjeno ono što smo naučili sve dok se ne odlučimo na promenu.

Promene su moguće u ali pre promene je potreban uvid u neki stav koji bi potencijalno promenili. Potrebno je da osvestimo ono što nam smeta, vidimo zašto je to tako i na koji način želimo da napravimo promenu. Motivisanost i želja da se dođe do neke promene je jedan od najvažnijih faktora. Što su ljudi više otvoreni prema drugačijem to je lakše izmeniti, usvojiti ili redefinisati neke stavove.

Uvid u drugačiju percepciju ili referentni okvir, ključna je tačka napretka.

Jedan čovek neku vrednost ili događaj može percipitari na sebi svojstven način dok drugi čovek istu tu vrednost posmatra iz potpuno drugog ugla. Za jednog je nešto ok, što za nekog drugog može da predstvalja celu katastrofu životnog događaja.

Uzmimo u obzir ljude koji su među drugim ljudima poznatiji kao oni kojima stalno nešto smeta. U percepciji tih ljudi svaki događaj može biti tragičan ili uključivati nešto negativno. Ako se nađu u najskupljem hotelu, mogu biti nezadovoljni uslugom osoblja. Ukoliko idu kod frizera, nisu zadovoljni načinom na koji su isfenirani, ne jednom nego veoma često. Ukoliko su na moru, voda im može biti suviše hladna, prejak vetar ili koktel bez dosta leda. Svakako, postoje stavovi odnosno želje koje svako od nas ima ali ukoliko je ovo ponašanje često ih nazivamo “negativacima”. Kod njih je taj obrazac ponašanja često nesvesan i potrebno je da steknu uvide kako bi otvorili prostor za promenu.

Sa druge strane imamo ljude koji ukoliko se nađu u najskupljem hotelu ili brvnari na reci mogu biti srećni ali I zadovoljni činjenicom da se tu nalaze, provode i dopuštaju sebi da uživaju. U nepredviđenim okolnostima vide izazove, a u problemima vide avanturu.

ZAŠTO JE TO TAKO?

U pitanju su različiti pogledi na stvari, ljude i događaje odnosno različita percepcija. Oni istu stvar vide na potpuno drugačiji način. Svakako to je usko vezano sa referentnim okvirom koji su izgradili u detinjstvu. To je ok, sve dok nam ne predstavlja smetnju i dok ne poželimo da napravimo neku promenu.

Način na koji vidimo stvari u velikoj meri zavisi od naših vrednosti, osećanja odnosno onoga što se dešava unutar nas. Mi ne možemo biti srećni niti zračiti pozitivnom energijom ukoliko unutar nasi ma nerazrešenih konflikata.

KAKO DA ZNAM DA TREBA NEŠTO DA MENJAM?

Ukoliko se osećane nekomformo u svom telu, osećate da nešto nije ok, da vas nešto žulja, guši, smeta vam da idete dalje. Prepoznajete da postoji  neki zastoj i ne možete dalje od njega. Pre svega shvatite i budite svesni da je to sasvim ok. Normalno i prihvatite to. Sa druge strane, napravite prostor za promenu. Donesite odluku da želite promenu, nije važno da li tačno znate šta treba da promenite. Krećite se u pravcu promene. Promena znači rast, lekcija.

ŠTA TREBA DA URADIM?

Potražite pomoć. Zvuči surovo ali često ljudi sami sa sobom vode najveće bitke. Kada ta bitka ide u nedogled, možemo zastati, osvrnuti se i pitati ljude oko sebe da li mogu da nam pomognu. Budite iskreni u iskazivanju svojih emocija. Tu nema ničega lošeg, to ste vi, baš onakvi kakvi jeste. Ukoliko vam ni razgovor sa prijateljima, porodicom, partnerom i vama bliskim ljudima ne donosi mnogo znatnu promenu u raspoloženju, mišljenju i stavovima pronađite terapeuta koji može odgovoriti vašim potrebama. Važno je ne gajiti iluzije, niko nema čarobni štapić da reši vase probleme. U očekivanjima treba biti strpljiv i realističan. Kroz male ciljeve, dobar plan i strategiju možete stići do cilja. Terapija je učinkovita, lekovita i prijatna. Kroz terapiju učimo, menjamo se i rastemo. Terapija boli. Ona nije čarobna tableta ali terapija jeste put ka formiranju dobrih odnosa i zdravim navikama.

Kada osvestimo svoje emocije i reakcije biće nam mnogo laše da gradimo odnose sa drugim ljudima. Nikada ne menjamo druge ljude, menjamo samo sebe i svoju reakciju na njih. Slušamo svoja osećanja, razmišljamo, ne osuđujemo, racionalizujemo, ne sudimo. Svako od nas je jedinka za sebe, svako ima svoj put i svoje prepreke. Kada razumemo različitost, biće nam lakše da je prihvatimo i iz nje naučimo nešto novo, da raširimo svoje okvire.

Krenimo od sebe kada želimo da menjamo svet, to je sigurno dobar početak.

Piše: Tanja Jovanović