Katatoni poremećaji ~ CIS ~ Stupor i sopor ~ mentalni poremećaji

Katatoni poremećaji

Katatoni poremećaji predstavljaju poremećaje u voljnim aktivnostima. Ovih poremećaja ima više i po svojoj fenomenologiji ne podležu misaonoj cenzuri, ali se može reći da je svest najčešće potpuno bistra. 

Jedan od najkarakterističnijih katatonih poremećaja je katalepsija. Naziv potiče od reči katalepsis što znači ukočenost. Ovaj poremećaj se ogleda u tome što osoba ispoljava nepotrebno i prolongirano zadržavanje nametnutog ili spontano zauzetog položaja. Osoba ispoljava tzv “voštanu savitljivost”, pa im stoga možemo čak i modelovati položaje tela, koji oni potom dugo zadržavaju, bez vidnih znakova umora. Ovaj fenomen se naziva fenomenom “psihičkog jastuka”. 

Jedan od primera je američki film “Buđenje” iz 1990 godine, sa Robertom de Nirom u glavnoj ulozi, zasnovanom da stvarnom životnom iskustvu autora filma. Izvor: Google Images

Kod ovog poremećaja, pacijent je potpuno skamenjen, poput kipa i nedostupan za komunikaciju kao da je mrtav. Dominira negativistička aktivnost (otpor), pasivnost, voštana fleksibilnost, plastično modeliranje i sugestibilnost. U pojedinim slučajevima, može se pojaviti mimetizam, gde se bez prethodnog naređenja oponašaju tuđi govor, mimika i pokreti. Međutim, treba napomenuti, da između negativizma i pasivnosti, ponekad može nastati i ekspresivna faza: stereotipija ponašanja, pokreta, mimike, govora, prenemaganje i teatralnost.  Reč je o dubokoj disocijaciji psihomotorne aktivnosti.

Sve ove faze mogu biti naglo prekinute paroksističkim ispadima: stuporom ili napadom besa, eksplozivnom turbulencijom, impulsivnim nasiljem, kricima, verbigeracijom (katkad i trajnim mutizmom kao vrlo akutnim izražavanjem gneva). Moguća je i snažna psihička aktivnost kao što su halucinacije, ideje, uticaj, samooptuživanje. Često se dešava i katatona mahnitost, koju karakteriše katatona uzbuđenost, bes, agresija, destruktivnost bolesnika…

Stupor i sopor

Stupor i sopor su simptomi mentalih poremećaja koji imaju sličnosti u spoljašnjoj manifestaciji. Naime, sopor je poremećaj svesti, jedan od osnovnih mentalnih procesa, uz postojanje izvesne percepcije razmišljanja, pamćenja i pažnje. Svest u medicinskom smislu predstavlja nivo budnosti, koji zavisi o broja aktivirajućih uticaja na moždanu koru sa strane moždanih struktura. Sopor je, dakle, faza neproduktivnog poremećaja svesti.

Stupor možemo definisati kao poremećaj kretanja karakterističan prvenstveno nepokretnošću. Uz uzbuđenje, stupor je često faza katatoničnog poremećaja. Pored katatoničnog, stupor je reaktivan i depresivan. Stupor i sopor izgledaju slično. Diferencijacija je u tome što je sopor poremećaj svesti, a stupor poremećaj kretanja. U ovim stanjima osoba je nepokretna izgleda pospano ili “otupelo”. Njegova mimika je zamrznuta, neizražajna i monotona. Glavna manifestacija za oba poremećaja je suzbijanje mentalne i motoričke aktivnosti, koje su potpuno odsutne ili minimizirane.

Piše: Ivana Veličković