Maloletni migranti bez pratnje roditelja ili staratelja u Republici Srbiji ~ CIS

Maloletni migranti bez pratnje roditelja ili staratelja u Republici Srbiji

Maloletni migranti bez pratnje roditelja ili staratelja su najvulnerabilnija grupa od početka migrantske krize, kako na nivou same Republike Srbije tako i u na globalnom nivou. Suočavaju se razlicitim svakodnevnim problemima, poput osnovnih egzistencijalnih kao što su, nedostatak za hranom, odećom, obućom, „krova nad glavom“ i ostalim bazicnim životnim aspektima neophodnim za normalno funkcionisanje svakog deteta, neovisno koje je boje kože, pola, nacionalnosti, veroispovesti, ubeđenja iliti pak pripadnosti nekoj nacionalnoj ili etničkoj manjini.

Na sve te probleme apelovali su i velike medjunarodne političke organizacije poput Saveta Evrope, Evropske Unije, Ujedinjenih nacija (UNICEF, UNHCR) i ostalih organizacija na medjunarodnom, medjunacionalnom i nacionalnom nivou, u cilju smanjenja razlicitih oblika zloupotreba, zlostavljanja, kao i diskriminacije maloletnih migranata bez pratnje roditelja ili staratelja što je ujedno i protivno opšteprihvacenom međunarodnom aktu UN pod nazivom „Konvencija o pravima deteta“, čija je jedna od potpisnica upravo i Srbija.

Prema podacima UNHCR odnosno izveštaju „Globalnog trenda raseljavanja za 2019. godinu“, od blizu 80 miliona ukupnog broja raseljenih lica na svetskom nivou, oko 40% odnosno izmedju 30- 34 miliona su lica ispod 18 godina. Blizu 153.000 lica su registrovana kao maloletna lica bez pratnje roditelja ili staratelja.

Kroz Srbiju, koja se ujedno definise i kao tranzitna zemlja na putu ka zapadnoevropskim zemljama, je od početka migrantske krize prošlo izmedju 150 – 200.000 hiljada izbeglica. Tačan broj maloletnih lica na teritoriji Srbije nije poznat, ali samo nakon blokade granica susednih drzava 2016. godine u Srbiji je ostalo oko 1.000 maloletnih lica bez pratnje koja je većinski registrovana i izrazila nameru za azil, a ujedno i podnela zahtev za azil, što predstavlja potez ulaska u proces legalnog boravka na teritoriji naše države. Najveći broj maloletnih lica bez pratnje potiču iz zemalja srednje Azije, Bliskog Istoka, pa čak postoje slučajevi i iz centralnog i severnog dela Afrike.

Centri u Srbiji

Republika Srbija raspolaže sa 14 prihvatnih centara za azil od kojih se neki nalaze u Preševu, Bujanovcu Adaševcima, Šidu, Dimitrovgradu, Subotici itd., kao i 5 centara za azil, koji su po jedan u Banji Koviljači, Bogovadji, Sjenici, Tutinu i Beogradu (Krnjača). Shodno velikom broju smeštajnih kapaciteta za izbeglice u generalnom smislu, to nije slučaj i ne može se reći za maloletna raseljena lica bez pratnje, te se implementacija zbrinjavanja samih maloletnih migranata bez pratnje svodi na pomenute centre za azil, što je ujedno pogodno raznim oblicima zlostavljanja, zloupotreba i diskriminatornim postupcima medju samim izbeglicama s obzirom na to da se mešaju sa starijim migrantima.

Kao rešenje tog problema, resorno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja u saradnji sa vladinim kao što je Komesarijat za izbeglice i migracije u Republici Srbije, Gradski centri za socijalni rad i nevladinim organizacijama, uz finansijsku podršku i pomoć medjunarodnih organizacija otvorena su 3 pomoćna smeštajna objekta za maloletna inostrana lica bez pratnje roditelja ili staratelja koja su se našla na teritoriji Srbije, i to su: Zavod za vaspitanje dece i omladine u Nišu, Zavod za vaspitanje dece i omladine u Beogradu poznatija kao Vodovodska, Dom za decu bez roditeljskog staranja, odeljenje maloletnih migranata bez pratnje „Jovan Jovanovic Zmaj“ takodje u Beogradu i „JRS“ kao nezavisna neprofitna humanitarna organizacija.

Suočavanje sa problematikom samih maloletnih migranata bez pratnje je sve učestalije i komplikovanije. Problemi se ogledaju u pre svega medjusobnom odnosu medju samim migrantima posebno u centrima za azile odnosno kampovima gde se maloletni migranti bez pratnje roditelja ili staratelja mešaju sa starijom populacijom gde dolazi do sve česce pojave seksualne eksploatacije, fizičkog zlostavljanja pa i žrtve trgovine ljudima i krijumčarenje. Takođe, veliki broj slučajeva u proteklom pa i bliskom periodu jesu bili i drugi spoljni faktori odnosa sa krijumčarima koji na putu do željene destinacije, maloletna lica bez pratnje budu najranjivija ciljna grupa, pa cak i pri ilegalnom prelasku državnih granica iliti „game“ kako oni sami nazivaju.

Smeštajni kapaciteti

Kada je reč o smeštajnim kapacitetima odnosno vec pomenutim objektima za smeštaj maloletnih migranata bez pratnje roditelja ili staratelja u Srbiji, cilj samog smeštaja maloletnika jeste njihovo zbrinjavanje, bezbednost, omogućavanje adekvatnih osnovnih egzistencijalnih uslova za život kao i afirmacija u postojeći obrazovni, zdravstveni i celokupni društveni sistem. Taj proces prilagodjavanja se pre svega ogleda u obezbedjivanje sredstava kao i uključivanje i aktivnu participaciju njih samih u sve već pomenute sisteme.

I pored toga što neznatno manji broj maloletnika bez pratnje vidi Srbiju kao želju krajnje destinacije svog putovanja, za veliki broj njih je Srbija tranzitna zemlja odnosno usputna stanica na putu ka visokorazvijenim zemljama Zapadne Evrope. U suprotnom slučaju ostanka i dobijanja azila maloletna lica dobijaju ravnopravan status gradjanina Republike Srbije. Prioritet u radu sa maloletnim migrantima bez pratnje roditelja ili staratelja se pre svega odnosi na zbližavanje sa biološkom porodicom, kako u slučaju da je porodica u zemlji porekla tako i u slučaju da je porodica smeštena u zemlji destinacije, što je ujedno u najboljem interesu samog deteta. Medjutim, u praksi je to dosta komplikovanije s obzirom na veliki broj takvih slučajeva kao i složenom konceptu birokratskog dela državnih organa Republike Srbije i bilateralnim odnosima Srbije sa ostalim zemljama EU.

Koraci procesa registracije i afirmacije

Kada je reč o koracima procesa registracije i afirmacije maloletnih migranata bez pratnje roditelja ili staratelja to je prevashodno fokus na zbrinjavanje lica. Pri registraciji same osobe, postavlja se privremeni staratelj za koji je nadležan Centar za socijalni rad. Posle toga, radi se na institucionalnom zbrinjavanju maloletne strane osobe u jednom od centara za azilante ili jedan od tri smeštaja za maloletna lica. Nakon toga dalji korak jeste uključivanje u zdravstveni sistem, odnosno definisanje formalnog prava na besplatno lečenje. U samom tom procesu postoji i uključivanje u obrazovni sistem, aktivna participacija maloletnog lica u školski program. Radi se takodje i na kulturnom zbližavanju uz pomoć velikog broja radionica, programa organizovanog od strane nevladinih organizacija, kako stranih tako i domaćih, a sve u koorelaciji sa državnim organima i resornim ministarstvima, u cilju unapredjenja kvaliteta života maloletnih inostranih lica koja borave na teritoriji Srbije.

S obzirom na prognoze da će sama izbeglička kriza trajati najmanje u naredne 2 decenije od strane UNHCR i ostalih medjunarodnih organizacija koje se bave pitanjima celokupne izbegličke krize, pa samim tim i pitanjem maloletnih migranata bez pratnje roditelja ili staratelja možemo zakljuciti da se pre svega radi o vrlo kompleksnoj i osetljivoj temi.

Shodno tome jedan od ciljeva Centra za integracije i savetovanje i jeste uključivanje u programe pomoći i podrške afirmaciji maloletnih migranata bez pratnje roditelja ili staratelja, kako u vidu psihosocijalne podrške, tako i u vidu podrške prihvatanja i prilagodjavanja aktuelnom stanju samog sistema, uključivanjem i pružanjem pomoći ka ličnom razvoju maloletnika bez pratnje, pa samim tim i razvoju samog društva.


Piše: Miljan Krstonijević, master socijalni radnik