Maloletnički nasilnički kriminal ~ CIS Istraživački rad sa analizom podataka

Maloletnički nasilnički kriminal

Maloletnički kriminal u Republici Srbiji je poslednjih godina veoma izražen i dinamičan. Prisutna je tendencija rasta maloletničkog prestupništva, sa čime se susrećemo kao posmatrači skoro svakodnevno.
Problem maloletničke delinkvencije je multidisciplinaran, a pristup rešavanja ovog problema zahteva posmatranje svih struktura društva. Prevencija bi trebalo da bude glavno sredstvo, primarni cilj zaštita samih maloletnika, a tek potom i zaštita dobara od kriminalnog ponašanja maloletnika.

 O tome govori i Konvencija o pravima deteta. Svakom detetu za koje se tvrdi ili za koje je utvrđeno da je prekršilo krivični zakon, kao i ono koje je optuženo, priznaje se pravo na postupak usklađen sa unapređivanjem detetovog osećaja dostojanstva i vrednosti (najbolji interes deteta), koji podstiče na poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda drugih i koji uzima u obzir uzrast deteta i činjenicu da je poželjno zalagati se za detetovu reintegraciju, kako bi dete zauzelo svoju socijalnu ulogu u društvu. Zato su zakonom zavedene vaspitne mere– odnosno nove metode krivičnih sankcija koje su zapravo diverzione i koje se određuju samo maloletnim licima.

Šta je kriminal?

Pod pojmom nasilničkog kriminaliteta podrazumevamo nasilna dela koja se izvršavaju nad žrtvom radi postizanja nekog cilja, a ono što je naročito važno je podvući pojam namere.
Tradicionalni oblici nasilničkog kriminaliteta podrazumevaju ubistvo ili nanošenje telesnih povreda, ugrožavanje telesnog integriteta (ugrožavanje slobode i privatnosti žrtve – proganjanje, otmice…), silovanje i razbojništvo i razbojničke krađe. Ovim oblicima najčešće pridodajemo i novije oblike nasilničkog kriminaliteta kao što su nasilje u porodici (među partnerima, nad decom i nad starijim osobama),  vršnjačko nasilje, sajber nasilje, nasilje u sportu i nasilje nad ženama.

Nasilničko ponašanje je zakonom definisano kao grubo vređanje ili zlostavljanje drugog, vršenje nasilja prema drugom, izazivanje tuče ili drsko ili bezobrazno ponašanje, značajnije ugrožavanje spokojstva građana ili teže remećenje javnog reda i mira.
Nasilničkim ponašanjem na sportskim priredbama ili javnim skupovima  nazivamo svaki fizički napad ili obračun sa učesnicima sportske priredbe ili javnog skupa, vršenje nasilja, oštećenje imovine veće vrednosti sportskog objekta, unošenje i bacanje pirotehničkih sredstava i zapaljive supstance među učesnike ili gledaoce koje mogu da izazovu tešku telesnu povredu ili ugroze nečije zdravlje. Takođe i ukoliko izvršilac svojim ponašanjem ili parolama poziva na versku, nacionalnu, rasnu ili drugu mržnju ili netrpeljivost zasnovanu na nekom diskriminatornom osnovu usled čega dođe do fizičkog nasilja ili fizičkog obračuna sa učesnicima ili gledaocima.

Rezultati istraživanja

Centar za integraciju i savetovanje je obavilo istraživanje koje je obuhvatilo sve maloletne izvršioce nasilničkog kriminaliteta koji su navršili 14 godina, a još nemaju navršenih 18 godina, na prostoru Republike Srbije.
Analiza je rađena na osnovu podataka iz Biltena – Maloletni učinioci krivičnih dela u Republici Srbiji koji izdaje Republički zavod za statistiku. Obuhvaćen je desetogodišnji period od 2008. do 2017. godine.

Analizirajući podatke iz navedenih Upitnika, ustanovili smo da je broj prijava prema maloletnim licima relativno nizak u odnosu na broj prijava punoletnih lica i da se kreće u rasponu od 3% do 5%.
Krivične prijave za nasilnička krivična dela prema svim uzrastima, u izučavanom periodu, zauzimaju u proseku 30% u odnosu na ukupne prijave prema maloletnicima. Primećeno je da je procenat prijava za nasilnički kriminalitet sve vreme posmatranog perioda, od 2008. do 2016. rastao i to sa 26%  do 37%, da bi u 2017. godini neznatno pao na 36%.

Analizirajući navedene podatke, takođe je utvrđeno da je broj optuženih maloletnih lica, u odnosu na punoletna, takođe relativno nizak. Naime broj prijava prema maloletnim licima u odnosu na broj prijava punoletnih lica i kreće se u proseku 3,9%, dok se broj optuženih maloletnika u odnosu na broj optuženih punoletnih lica kreće u proseku 6,2%. Prema podacima iz navedenih Upitnika razlog je što se kod punoletnih lica u velikom procentu odustaje od optuženja. Kod punoletnih lica tek u 45,47%  slučajeva se podiže optužnica, dok je to kod maloletnih lica 71,56%.
Može se napomenuti da su se u sagledavanom desetogodišnjem periodu dogodila dva procesa. Naime, počev od 2008. do 2011. godine procenat osuđenih za nasilnički kriminalitet u odnosu na ukupan broj osuđenih maloletnih lica je opadao od 28,7% do 24,7%, da bi nakon toga ovaj procenat počeo da raste do 34,9% 2016. godine, odnosno 34,6%,  2017.godine. Rezimirajući navedene podatke, možemo reći da je oko trećine svih osuđenih maloletnika, osuđeno je za nasilnički maloletnički kriminalitet.

Sagledavajući desetogodišnji period nema jasnih tendencija kod imovinskog nasilničkog kriminaliteta kod maloletnika. Brojčano gledano osuđenih maloletnika za razbojništvo i razbojničke krađe 2016. godine ima dvostruko više nego 2009. godine, iako to procentualno, u udelu odnosa osuđenih za sva dela nasilničkog kriminaliteta, čini razliku od samo  8%.

U izučavanom periodu najveći procenat učešća nasilničkih krivičnih dela su krivična dela protiv života i tela. Međutim, treba reći da je istraživanjem ustanovljeno da broj maloletnika osuđenih za krivična dela protiv života i tela u desetogodišnjem periodu opada i da je 2008. godine bio 321, odnosno 50% osuđenih za nasilnička krivična dela, dok je u 2017. godini broj opao na 185, odnosno 32,7%.

Sa druge strane, ustanovljen je potpuno obrnut proces u krivičnom delu nasilničko ponašanje i nasilničko ponašanje na sportskim priredbama. Naime osuđenih za ova krivična dela je 2008. godine bilo 101, odnosno 15,8%, u odnosu na ostala nasilnička krivična dela, dok je 2017.godine bilo 181, odnosno 32%. Jasan je i očigledan porast udela ovog načina izražavanja nasiljem kod maloletnika, pogotovo 2014. godine kada taj procenat beleži čak 40,9% od ukupnog broja nasilničkog kriminaliteta. 

Iako zauzima mali procenat u ukupnom broju osuđenih za nasilnički kriminalitet, ovaj vid nasilja protiv polne slobode ne treba zanemariti. Važno je istaći da je tokom desetogodišnjeg perioda uočen porast osuđenih za ovo krivično delo do 2014. godine kada udeo nasilja protiv polnih sloboda raste na 7,4% od ukupnog nasilničkog kriminaliteta. Nakon toga, 2015. godine, se desio pad pad na 1,9%.

 Nasilje u porodici ima konstantnu uzlaznu putanju od godine 2008. sa 2,1% udela u nasilničkom kriinalitetu, do 10,8% 2017. godine. U ovom desetogodišnjem periodu ukupno 302 maloletnika je osuđeno za nasilje u porodici.

U izricanju sankcija dominantne su vaspitne mere, koje obuhvataju mere upozorenja i usmeravanja, kao i mere pojačanog nadzora preovlađujuća sankcija kod maloletnika, te da je u sagledavanom periodu tih kazni bilo 5902, dok je kaznom maloletničkog zatvora osuđeno 56 maloletnika, a zavodskim merama 328 maloletnika.
Posmatrajući celokupnu strukturu u ovom desetogodišnjem periodu, utvrđeno je da je 99,2% maloletnika izrečena vaspitna mera u odnosu na zatvor – 0,8%. Najčešće izricana vaspitna mera je mera pojačanog nadzora, dok je u najmanjoj meri to bila zavodska mera.

Analizirajući i podatke o učešću ženskog kriminaliteta u odnosu na muški, možemo zaključiti da se od 2010. godine, kada je bio 6,2% ukupan procenat učešća ženskog pola u maloletničkom kriminalitetu blago povećava iz godine u godinu, te da je sada dostigao 10,1%. Analizirajući navedene podatke, ustanovljeno je da je broj nasilničkog kriminaliteta kod maloletnica, kao i ukupni procenat u ovom desetogodišnjem periodu rastao. Naime počev od 2008. godine, kada je bilo 35 slučajeva optuženih maloletnica za nasilnički kriminalitet, došlo se do 67, odnosno 61, 2016. i 2017 godine. Takođe i procentualno posmatrano sa 19,7%  2010. godine, broj optuženih maloletnica je porastao na 36,6% odnosno 32,3%, 2016. i 2017.godine.
Što se osuđenih maloletnica tiče, u odnosu na ukupan broj osuđenih maloletnika, i ovaj segment ima tendenciju rasta. Naime u početnom periodu bilo je 4,9% , da bi poslednje 2017. godine on bio 8,7%. Ukupan broj osuđenih maloletnica za nasilnički kriminalitet je takođe rasto sa 33 osuđene maloletnice 2008. godine, na 59 u 2016. godini, odnosno 47 u 2017. godini.

I šta dalje…?

Možemo zaključiti da je maloletnički kriminal veliki problem celokupnog društva i da privlači njegovu pažnju, ali negativno obojenu. Potrebno je da ta pažnja društva bude preusmerena na pomoć maloletnicima i njihovu socijalizaciju. Krivično pravo je to prepoznalo. Nove metode krivičnih sankcija predstavljaju diverzione, odnosno vaspitne mere koje se određuju maloletnim izvršiocima. Vođenje postupka prema maloletniku nije usmereno samo na kažnjavanje i izdavanje vaspitnih mera.  

Adolescentima koji imaju kriminalno ponašanje potrebna je pre svega edukacija i socijalizacija uz pomoć stručnih lica, socijalnih radnika i psihologa. Vaspitne mere predstavljaju prvi i pravi korak ka tretiranju maloletničkog kriminala.
Ono na šta treba staviti najveći fokus jeste specijalna prevencija i socijalizacija. Maloletna lica koja se nalaze u krivičnom postupku moraju biti pod nadzorom i zaštitom specijalizovanih institucija. Potrebno im je obezbediti pomoć, opšte i stručno osposobljavanje lica, jačanje lične odgovornosti,kako bi maloletnik prihvatio i osvestio odgovornost za svoja dela i uključio se ponovo u socijalu zajednicu. Sistem obrazovanja i socijalne službe imaju jedan od najvažnijih preventivnih funkcija u okviru ovog problema društvenog položaja.

Ivana Veličković

Diplomirani socijalni radnik, master pravnik
Praktičar Transakcione analize