Migranti u Srbiji ~ Psihosocijalna pomoć ~ CIS Istraživanje

Migranti u Srbiji

Migrantsku krizu u Srbiji obeležilo je prisustvo velikog broja različitih aktera koji su pružali humanitarnu pomoć migrantima. Organizacije Ujedinjenih Nacija – UNHCR, UNICEF, UNFPA i druge, deluju kao podrška državi u jačanju kapaciteta za suočavanje sa krizom. Sa druge strane, aktivnosti organizacije civilnog društva, su raznovrsne i mogu se podeliti na nekoliko oblasti pomoći i podrške:

  • Psihosocijalna pomoć i podrška
  • Zaštita prava dece
  • Pravna pomoć
  • Pružanje usluga zdravstvene zaštite i zaštita mentalnog zdravlja
  • Pomoć u obezbeđivanju hrane i neprehrambenih artikala
  • Zagovaranje prava migranata

Zadovoljavanje bazičnih potreba migranata na samom početku krize bila je prva aktivnost kako državnog aparata, tako i organizacija civilnog društva. Zadovoljavanje potreba za hranom, vodom, odećom, obućom, nametnulo se kao neophodno za sva lica koja su prolazila kroz Srbiju. Veliki broj organizacija civilnog sektora na početku krize, imao je obezbeđena sredstva za finansiranje prehrambenih artikala, kao i odeće i obuće, budući da je kriza izbila krajem leta 2015. godine i da se očekivao priliv ljudi tokom jeseni i zimskog perioda. Tokom tranzitnog perioda osnovni neprehrambeni artikli su bili distribuirani svim licima koja su oskudevala u istim, dok su kasnije, dužim zadržavanjem migranata osnovna odeća i obuća, kao i higijenski artikli, distribuirani svima. 

Organizacije koje su bile zadužene za distribuciju hrane vršile su monitoring broja izdatih obroka, kvaliteta hrane i ispitivali zadovoljstvo korisnika. Takođe vodili su računa o radu odabranog ponuđača koji je bio zadužen za pripremu hrane i vršili monitoring nad sanitarnim i higijenskim uslovima u kojima se hrana priprema i transportuje do prihvatnih centara. Posebna pravila važila su za ishranu dece uzrasta od mlađe od dve godine, koje je preporučio Institut za javno zdravlje Srbije, a čiju primenu je nadzirao UNICEF. Takođe, poseban režim ishrane bio je propisan za decu uzrasta do 6 godina, kao i za trudnice. 

Pružanje usluga zdravstvene zaštite i zaštita mentalnog zdravlja

Izbeglice i migranti koji dolaze u Evropu suočavali su sa ratom, progonom i ekstremnim teškoćama u svojim zemljama porekla. Teška iskustva su se neretko nastavljala i tokom prolaska kroz tranzitne zemlje. Prinudna migracija zahteva više adaptacija u kratkom vremenskom periodu pri čemu i odrasli, a ne samo deca, postaju još izloženiji zlostavljanju i zanemarivanju, što narušava njihovo mentalno zdravlje i pogoršava socijalno funkcionisanje. U skladu sa tim, važno je da se zaštita i pomoć osiguraju na način koji ne narušava dostojanstvo osobe i ne stvara osećaj zavisnosti.

Domaća istraživanja medju migrantima ukazivala su da poseban fokus treba staviti na mentalno zdravlje, budući da je utvrđeno da migranti predstavljaju jednu od psihološki najosetljivijih grupa. Ova lica su, prema navodima istraživanja preživela veći broj visokotraumatičnih događaja u svojoj zemlji porekla ili tokom puta. Ista istraživanja su ukazivala da su najčešći simptomi anksioznosti, depresije kao i posttraumatskog stresnog sindroma. Uprkos tome, većina je pokazivala kapacitet za prevladavanje stresa i pozitivno se odnosila prema svojoj budućnosti.  

Kako državni sistem zdravstvene zaštite, institucionalni i ljudski resursi nisu bili dovoljni za adekvatno zbrinjavanje ovih lica, u pružanje podrške uključile su se organizacije koje su nastojale da podrže državni sistem bez kreiranja paralelnog sistema sa duplim nadležnostima i uslugama. Više organizacija je bilo uključeno u aktivnosti koje su podrazumevale pružanje pomoći postojećim ustanovama zdravstvene zaštite, upućivanje i praćenje specifičnih slučajeva kojima su bile neophodne specijalizovane medicinske usluge, pružanje psihološke podrške, zalaganje za vakcinaciju dece i obezbeđivanje tehničke podrške vakcinaciji. Predstavnici civilnog sektora koji su pružali usluge zdravstvene zaštite usko su sarađivali sa predstavnicima lokalnih domova zdravlja u cilju obezbeđenja što kvalitetnije usluge za migrante. Na pojedinim lokacijama, organizacije su obezbedile dodatne radne sate psihijatara, ginekologa, oftalmologa i drugih specijalista iz domova zdravlja, kako bi se zadovoljile rastuće potrebe migranata za raznovrsnim uslugama zdravstvene zaštite. 

Psihosocijalna pomoć i podrška

Organizacije civilnog društva su nastojale da identifikuju probleme i potrebe migranata i u skladu sa svojom ekspertizom i dogovorom sa Komesarijatom za izbeglice kao koordinacionim telom, bile dominantne u pružanju psihosocijalne pomoći i podrške migrantima koji su prolazili, a zatim i onima koji su se zadržavali u Srbiji. 

Psihosocijalna podrška predstavlja osposobljavanje porodica da se oporave od uticaja nesreće i pružanje pomoći da se suoče sa takvim događajima u budućnosti. Pružajući ove usluge, predstavnici civilnog sektora nastojali su da uvaže dostojanstvo osobe i da joj ukažu na postojeće snage i resurse, čak i u trenucima kada se činilo da ih nemaju. Nivoi podrške tokom različitih faza migrantske krize su takođe bili različiti. Iako psihosocijalna podrška kao takva ima za cilj jačanje otpornosti i osposobljavanje lica da se nose sa kriznim događajima, nije uvek mogao biti primenjen isti pristup u radu, budući da su se tokom tranzita migranti zadržavali po svega nekoliko sati a kasnije i po više meseci, čak i duže od godinu dana. Od izuzetnog značaja je prilagođavanje programa i pristupa konkretnim situacijama, a poznavanje kulturološkog konteksta ljudi kojima se pruža podrška bilo je od presudnog značaja. 

Imajući u vidu da je izuzetno važno da aktivnosti psihosocijalne podrške obuhvate celokupnu zajednicu, njihove potrebe, odnosno, u ovom slučaju sve kategorije migrantskog stanovnišva, organizacije civilnog društva su se međusobno organizovale i pružale usluge i sprovodile aktivnosti koje su bile usmerene na kompletnu ciljnu grupu, žene, decu, mlade, maloletnike bez pratnje, ali i odrasle muškarce kojima je takođe bila potrebna podrška. 

Psihološka prva pomoć 

Aktivnosti psihosocijalne podrške su raznovrsne, a razlikovale su se u periodu tranzita i kasnije, nakon zatvaranja Balkanske rute. Na samom početku, najznačajnija aktivnost psihosocijalne podrške bila je psihološka prva pomoć koja predstavlja podržavajuću pomoć nastradaloj osobi kojoj je ovakva pomoć potrebna, a koja obuhvata utvrđivanje potreba i briga, pomaganaje da se zadovolje osnovne ljudske potrebe u hrani i vodi, ohrabrivanje i smirivanje itd.

Ovakvu vrstu pomoći su tokom perioda tranzita pružali i saradnici i volonteri civilnog sektora koji nisu profesionalnog usmerenja iz domena humanističkih nauka, ali koji su prošli obuke na temu pružanja prve psihološke podrške. 

Psihosocijalne aktivnosti koje su se realizovale nakon tranzita obuhvatale su vršnjačku podršku koja je počivala na principu pomoći koja dolazi od strane grupe koja se suočava sa istim ili sličnim problemima. Vršnjačka podrška je takođe podrazumevala i podsticaj koji je dolazio od strane nekolicine lica iz migrantske populacije koja su bila rezilijentnija od drugih i koja su, uz facilitiranje podrške od strane zaposlenih civilnog sektora, pružali podršku svojim sunarodnicima, odnosno licima koja su se suočavala sa istim problemima. 

Grupe podrške su bile druge aktivnosti koje su nastojale da jačaju pojedince i da usmeravaju njihove resurse ka konstruktivnom korišćenju. Ono što je neophodno jeste da sve grupe budu vođene od strane profesionalaca i osoba koje su trenirane i edukovane za vođenje grupa. Grupe podrške služile su za pružanje informacija učesnicima o najnovijim promenama koje se tiču njihove situacije, za deljenje zabrinutosti, kao i za kreiranje dogovora o daljim koracima i povezivanju učesnika grupe u cilju obezbeđivanja međusobne podrške. 

Tokom realizacije aktivnosti psihosocijalne podrške, predstavnici civilnog sektora mogli su da identifikuju pojedince koji su suočeni sa kompleksnijim problemima koji zahtevaju drugačije intervencije i način rešavanja. Ono što je važno, jeste da se ova lica pravovremeno usmere na druge aktere, poput policije, službi socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova i da im se pravovremeno ukaže pomoć. Većina psihoterapeuta naglašava da je neophodno da se realizacija aktivnosti psihosocijalne podrške rukovodi principom “ne čini štetu”, odnosno “ne čini štetu veću od one koja već postoji”.

Ključna uloga psihosocijlane pomoći, tokom početne faze prijema migranata u prihvatnim centrima, obuhvata pre svega, pružanje udobnosti i saosećanja, specifičnu pomoć deci, ženama, starijim i bolesnim licima. U ovoj početnoj fazi, često se dešava da većina migranata praktično i ne traži pomoć (osim smeštaja i hrane), već im se psihosocijalna pomoć mora nenametljivo predstaviti i ponuditi. 

Na samom početku je, nakon početnog zbrinjavanja, potrebno raditi na umirivanju napetosti migranata, pažljivo i nenametljivo slušanje o nesreći koja ih je zadesila i izražavanje saosećanja. Cilj je da se psihološke reakcije maksimalno minimiziraju, a zatim je potrebno  nenametljivo sprovoiti edukacije na temu traume i stresa, te reakcijama organizma na njih. 

U ovoj početnoj fazi, izuzetno je važno identifikovati osobe koje su posebno mentalno ugrožene, sa ozbiljnim psihološkim problemima i pokušati ih odvojiti u edukaciji i pomoći od ostalih. Za ovakve osobe je potrebno obezbediti stručnu pomoć specijalista shodno izraženim mentalnim tegobama.

Takođe, izuzetno je važno formirati i grupe za pomoć deci i to u što širem spektru socijlanog i zdravstvenog zbrinjavanja i specifične psihološke pomoći namenjene deci. Sve ove aktivnosti, s obzirom na kompleksnost i delikatnost, potrebno je koordinirati, sa jasno definisanim grupama za pojedine oblasti, odrediti gde se mogu uključiti volonteri, a gde moraju profesionalci, te za svaku grupu odrediti jasne zadatke i ciljeve.


Piše: Miljan Krstonijević, master socijalni radnik