NEMOJ POGREŠNO DA ME SHVATIŠ ALI…

Kako da ti kažem šta misli a da ti to pogrešno ne shvatiš? Rećićeš mi onako kako zaista jeste.
Niko vas neće shvatiti pogrešno onda kada mu zaista ispravno saopštite ono što želite da kažete. To je sastavni deo asertivne komunikacije.

Kada govorimo o asertivnoj komunikaciji važno je da razumemo šta ona znači. U zavisnosti od toga sa koje strane posmatramo asertivnost možemo doći do različitih zaključaka. Asertivnost pre svega ne treba mešati sa pasivnom agresijom, diplomatijom ili manipulacijom. Asertivnost bi bio način komunikacije pomoću kog ćemo na najbolji način zastupati sebe i svoje potrebe u isto vreme ne povredivši integritet i potrebe drugih ljudi.

Asertivno ponašanje nije diplomatija. Kada govorimo o diplomatiji kao krajnji cilj imamo ubeđivanje.

Asertivno ponašanje nije manipulacija. Kada koristimo maipulaciju najčešće obmanjujemo drugu stranu kako bi došli do određenog cilja.

Interpretacija ove vrste komunikacije kod svakog je različita, pre svega zato što zavisi na koji način će osoba „prekoputa“ protumačiti naše ponašanje. Ponovo to zavisi od toga kakav je referentni okvir te osobe, kako vidi, tumači i razume različita ponapanja. Međutim, važno je da shvatimo da mi nemamo moć niti dozvolu da menjamo druge ljude. Menjamo sebe i svoju reakciju na ponašanje drugih ljudi. Kada to razumemo u potpunosti, mnogo je lakše da sa distance i objektivno posmatramo reakcije i ponašanja drugih i pristupimo im na asertivan način.

Fokus nam je uvek na ponašanju nekog čoveka. Njegovo ponašanje ne definiše njegovo biće.

Pre svega,  regulišemo emocije pa tek onda učimo asertivnu komunikaciju. Kada razumemo koje su naše emocije u komunikaciji, zašto reagujemo na određeni način i kada o tome možemo otvoreno i iz pozicije odraslog dela ličnosti da sagledamo, možemo napraviti korak dalje i učiti komunikaciju koja će nam biti funkcionalna i od koristi. Asertivnost se uči. I vrlo često ukoliko se do sada nismo ponašali asertivno može doći do negativnih reakcija poput „Šta mu je sada“, „Šta li je zamislila“, „Strašno se folira“ i sl. Svakako, to zavisi od sistema vrednosti onog ko je prekoputa, ko komentariše i ko rasuđuje. To ne bi trebalo da nas obeshrabri u nameri da svoje reakcije i ponašanja prilagodimo asertivnosti.

Asertivnost se ogleda u slanju bazične asertivne poruke poput: „Hoću kusur neću žvaku“.
Izražavanjem razumevanja, saosećanja sa nekim drugim sa ciljem da pokažemo jednu vrstu empatijske asertivnosti. Kada razumemo, slušamo i osećamo šta nam osoba preko puta govori. Ovo zahteva prisutnost ali i emaptiju kako bi se na neki način stavili „u tuđe cipele“, razumemo drugu osobu ali zauzimamo čvrst stav. Jasno stavljamo do znanja da razumemo ali da više ne želimo da radimo stvari za koje smatramo da za nas nisu ok. Uvek je važno ko je osoba prekoputa. Neprijatna može biti i situacija u kojoj imate za cilj da izrazite neslaganje sa nekim, a da ne uđete u konflikt. Sasvim je dovoljno da irazite svoj stav, neslaganje i da svaku raspravu koja vodi u konflikt na taj način izbegnete. „Ukoliko ti misliš tako, znaj da ja mislim drugačije i da ostajem pri svom stavu“.

Uvek možete izraziti nezadovoljstvo i neslaganje svojim osećanjima. Najbolji način da zaista komunicirate ono što mislite je da kažete kako se osećate povodom postupka koji je neko učinio. Zapravo, komuniciranjem osećanja otvaramo prostor drugoj osobi da razume ono što govorimo, nema skrivenih poruka niti drugih pokušaja manipulacije i ubeđivanja. Upravo je ovo jedan od najboljih načina da se izađe iz manipulatinog ponašanja. Ne dozvoljavamo sagovorniku da nas „uvuče“ niti se „pecamo“ na njegovo manipulativno ponašanje i bilo kakav pokušaj iskrivljenja realnosti. Ne dozvoljavamo da dođe do „zamene teza“ niti prebacivanja odgovornosti i krivice – ovo je takođe značajno kod emocionalne manipulacije, važno je komunicirati emocijama koje zaista osećamo.

Često se možemo susresti sa nekim ko je uporan, navalentan ine odustaje od svojih zahteva. Tada ostanite pri svom stavu, ne odustajte, insistirajte. Jednostavno reći NE, NE MOGU, NEMOJTE VIŠE INSISTIRATI.

Uvek pitamo osobu prekoputa šta je ono što joj/mu smeta, dajemo svakoj osobi mogućnost da komunicira. Za svaku komunikaciju su potrebna dva smera, ukoliko jedna strana komunicira a druga je pasivna, govorimo o jednosmernoj ulici koja može biti beskrajna.

Važno je argumentovano razmenjivati osećanja i mišljenja. „Zašto tako misliš, zbog čega“ Ako smatramo da je osoba delimično u pravu, složimo se sa delom ali drugi deo argumentovano objasnimo. Zašto mislimo da nije, koje je naše mišljenje i koji su nam argumenti za to mišljenje. Često pretpostavke i sudovi koji su vezani za emocije nisu dobri saveznici prilikom argumentovanja. U svakoj situaciji treba biti objektivan i sa realistične tačke gledati na celokupan događaj i okolnosti koje ga prate.

Kod osoba koje su svađalački nastrojene je dobro potrežiti konkretan predlog od njih. To ih često blokira jer njihov način komunikacije nije navikao na konkretna rešenja i predloge, najčešće će to apriori odbiti. Jedna interesantna tehnika koja može biti korisna je „Tehnika pokvarene ploče“. Kada osoba neprestano govori i ponavlja isto, ne dozvoljava vam da dođete do reči  možete takođe bez argumenata i ulaženja u dublju priču ponavljati „ne slažem se“, „ne slažem se“, „ne slažem se “, „ne mogu da te ispratim“... „hajde da skratimo komunikaciju“, ne dozvolivši da komunikacija ode u pogrešnom smeru.

Neasertivno reagovanje je najčešće posledica neadekvatno regulisanih emocija, zato je važno radom na sebi i ukazivanjem drugima na način komunikacije ostvariti obostranu dobit. Asertivnost učimo kroz individualnu terapiju, grupnu terapiju i svakako radom na sebi na pravi način. Asertivnost učimo kada želimo da postignemo promenu i poboljšanje. Ovaj način komunikacije bi trebalo da bude smer razvitka svačije komunikacije. 

Može služiti kao potpora za sticanje dobrih temelja društva i formiranje zdrave zajednice. Kada bi svaki član zajednice naučio da na adekvatan način iskaže svoje potrebe, a drugi da razumeju i na pravi način čuju poruku koju je svako hteo da pošalje, bili bi u prilici da lakše i brže dođemo do zajedničkog cilja i postignemo rezultate.

Svakako, dobra komunikacija je ključ formiranja i održavanja dobrih i kvalitetnih odnosa u društvu. Ukoliko niste imali sreće da nešto ranije to naučite, radom na sebi kroz individualni ili grupni savetodavni i terapijski rad svakako je moguće sve ovo naučiti. Baveći se sobom, svojim emocijala i reakcijama stvaramo dobru potporu za budućnost i kvalitetne odnose.

Piše: Tanja Jovanović