Transakciona analiza ~ CIS Savetovalište

Transakciona analiza

Naši savetnici obučeni su u okviru psihoterapijskog modaliteta Transakciona analiza, koju je utemeljio Erik Bern pre oko 70 godina sa idejom da stvori alternativni sistem socijalne psihijatrije. Iz svog kliničkog iskustva primetio je da njegovi klijenti pokazuju set od tri tipa ponašanja, mišljenja i osećanja (što naziva ego stanjima- Roditelj, Odrasli, Dete). Ova ego stanja imaju svoju vremensku dimenziju- Roditelj i Dete imaju odjek prošlosti, a Odrasli predstavlja odgovor ovde i sada i koristi kapacitete odrasle osobe.

Što bi se moglo objasniti tako da : 1. ako je moja reakcija na ono što se dešava ovde i sada, da se ponašam, razmišljam i osećam tako da koristim sve resurse koji mi stoje na raspolaganju, kaže se da sam u ego stanju Odraslog; 2. ako se ponašam, razmišljam i osećam tako da kopiram jednog od svojih roditelja (ili druge uticajne figure iz prošlosti), kaže se da sam u ego stanju Roditelja; 3. ako se ponekad ponašam, razmišljam, osećam kao nekada kad sam bio dete, onda se kaže da sam u ego stanju Deteta.



Svaki tip ego stanja ima svoju sopstvenu životnu vrednost za ljudski organizam. U Detetu su sadržani intuicija, kreativnost, nagon spontanosti i uživanje. Odrasli obrađuje i proračunava verovatnoće raznih kombinacija i mogućnosti, što je važno za uspešno izlaženje na kraj sa spoljašnjim svetom. Roditelj automatizuje reakcije i štedi energiju i vreme osobi, jer Roditelj zna kako se rade stvari.

Važno je napomenuti da su sva tri ego stanja važna za opstanak i življenje. Tek ukoliko neko ego stanje poremeti balans i ravnotežu zdrave osobe, potrebna je analiza i reorganizacija. Terapijski cilj je definisati strukturalnu analizu ego stanja, tako da se prepozna sadržaj i funkcionisanje ego stanja klijenta, da se dekontaminira Odrasli od uticaja Roditelja i Deteta i da se uspostavi prevlast Odraslog, potom i učvrsti granica prema ostalim ego stanjima u svrhu boljeg testiranja realnosti. 

Berna su zainteresovale komunikacije među ljudima, šta se dešava kad se sretnu dve osobe i započnu neku razmenu (transakciju). Transakcija je osnovna jedinica komunikacije između barem dve osobe koja se sastoji od transakcionog stimulusa koji upućuje jedna osoba u kontaktu i transakcionog odgovora primaoca. Ona može biti na socijalnom (manifestnom) ili na psihološkom (latentnom) nivou. Takođe transakcije mogu biti komplementarne (npr. kada se jedna osoba obraća drugoj iz ego stanja Roditelja komplementaran odgovor je iz ego stanja Deteta, ili Odrasli- Odraslom)i ukrštene (npr. kada jedna osoba iz ego stanja Odrasli poziva Odraslog, a dobije odgovor iz ego stanja Roditelja ka Detetu). Postoje takođe i skrivene transakcije- kada su aktivna dva ili više ego stanja u isto vreme (ugaone transakcije, dvostruke…).

Kada dve osobe razmenjuju transakcije, one jedna drugoj šalju signal da su ih prepoznale i da je to prepoznavanje uzvraćeno. Svaki čin ovakvog prepoznavanja naziva se strouk (po Bernu bi direktan prevod bio glađenje rukom, milovanje). Dokazano je da su ljudima neophodni stroukovi da bi održali svoje fizičko i psihičko blagostanje (“Ako te dovoljno ne stroukiraju, osušiće ti se kičma”- potreba za priznanjem, za stimulacijom). Iza potrebe za stimulacijom dolazi potreba za strukturisanjem (”Šta nakon prve transakcije?”). Kada ljudi razmenjuju transakcije u grupama ili parovima, oni koriste vreme na razne specifične načine koji se mogu prikazati i analizirati. To se zove analiza strukturiranje vremena. 

Bern je naveo šest načina strukturisanja vremena: 1. povlačenje 2. rituali 3. razonode 4. rad/aktivnosti 5. igre 6. intimnost/bliskost. Ovo su sve načini na koji svi mi zadovoljavamo svoju glad za stroukovima i usko su povezani sa onim što je ispričano o ego stanjima i stroukovima. Intenzitet stroukova se povećava kako idemo od povlačenja do intimnosti, ali isto tako se i psihološki rizik povećava u istom pravcu zbog neizvesnoti hoće li nas bliska osoba prihvatiti. Ukoliko smo u ego stanju Deteta, nepredvidivost stroukiranja zaista možemo videti kao rizik za sebe. U ego stanju Odraslog nema takvog rizika- niko nas ne može “naterati“ da se osećamo odbačenim ili prihvaćenim. Povlačenjem se izlazi iz transakcija sa drugim ljudima, nedostaju spoljni signali uprkos prisutnosti. Jedini stroukovi su oni koji su usmereni samom ka sebi. Rituali su poznata društvena interakcija koja teče kao da je programirana i oni omogućavaju poznate pozitivne stroukove. Razonoda (zabava) je slobodnija društvena interakcija u odnosu na rituale i isto donosi pozitivne stroukove. Kada je vreme strukturisano tako da je najplodnije i najkorisnije, njega nazivamo aktivnosti ili rad. Stroukovi tokom rada mogu biti pozitivni ili negativni, uglavnom neuvremenjeni jer se strouk dobija tek po završetku utrošenog vremena. Igre i bliskost su oni oblici društvenog dodira koji pruzaju najviše zadovoljenja. Bern tvrdi da su “igre niz skrivenih transakcija gde postoji Slabost i koja vodi do obično dobro skrivene, ali dobro definisane Dobiti”, odnosno objašnjava da su one niz komplementarnih transakcija koje se približavaju vrlo određenom, predvidljivom ishodu.

Činjenica je da je to skup transakcija koje se iznova ponavljaju, gotovo uvek na isti način (kao potezi u igri), iza koje se krije prava motivacija (korist). I to su odlike igre- nepoštene, sa elementima dramatičnosti i neko uvek biva povređen. Igre koje igra pojedinac nastale su u njegovom najranijem detinjstvu. Dete je učilo od svojih roditelja veštine, rituale i razonode koji određuju kakve će mu mogućnosti biti dostupne pod normalnim okolnostima, a igre koje igra određuju kako će iskoristiti te mogućnosti i šta će za njega proisteći iz onih situacija za koje se klasifikovao. Detetove omiljene igre odrediće i njegovu konačnu sudbinu (nesvesni životni scenario). Kasnije kada se igre duboko ukorene, kao kombinacije stimulusa i odgovora, njihovo poreklo ostaje zagubljeno u vremenu, a suština se izgubi u moru društvenih okolnosti. Zato se u radu sa klijentima, kada treba da osvestimo igre koje igraju i analiziramo ih, poziva u rad klijentovo ego stanja Deteta (odnosno malog “Profesora”).

Zaista ljudi dosta svog struktuisanog vremena provode u igranju ovih psiholoških igara. Glavni cilj početnih poteza jeste priprema situacije za dobitak, ali tako planirani da pružaju zadovoljstvo u svakom potezu i u svakoj fazi igre. Tri glavne uloge u igrama čine dramski trougao: Žrtva, Spasilac, Progonilac. Ove uloge često nisu striktno predate jednoj osobi, već se one mogu zavrteti tako da Spasilac postane Žrtva, Žrtva Progonilac…. Formula obično glasi: Mamac+ Slabost= Reakcija-> Obrt-> Zbunjenost -> Dobit. Da ne bi ušli i bili deo klijentove igre neophodno je prepoznati početni mamac. Kroz praksu uočava se da je mamac uvek neka vrsta otpisivanja i poziv ego stanja Roditelja ili Deteta u igru. 

Ivana Veličković

Leave a Comment